Kako sam upisala i završila arapski jezik?

  Ne! Ne crtam kućice, pišem slova.

Glavno pitanje ljudi nakon što im saopštim da sam završila arapski jezik jeste "Odakle ti ta ideja"?

Sledeće je "Šta ćes sa tim" i poslednje pitanje sa nevericom u očima i glasu " A što to sine" ?

A ja vas pitam - ŠTO DA NE?

Zaista, zašto da ne? Arapski je predivan jezik. Jedan od najtežih je, to da. Ali kao i sve ostalo, ako se uči na vreme i kako treba nije neka velika muka. Jeste, ne kažem da mi je uvek bilo lako. Ali ne mogu ni da zamislim kako bi mi tek bilo da nisam ništa radila na vreme. Zapravo sećam se prve godine fakulteta. Znate kako to već ide. Više se ide na kafe sa novim drugarima nego na predavanja. Pa kada sam u jednom trenutku svratila do fakulteta 😇 iznenadila sam se da nisam znala osnovnu razliku izmedju rečenice i atributivne sintagme i tada mi je sinulo. Snežana, šta radiš to?? Gde je balans?

Ideja da upišem arapski?

Moram prvo da spomenem da sam veliki zaljubljenik u jezike. Ako se sećate iz prvog teksta gde sam napisala da nisam htela da idem ni u jednu drugu srednju školu ako to nije filološki smer u gimnaziji.

Sve je krenulo od moje nastavnice engleskog iz osnovne škole koja me je "maltretirala" i donošenje odluke da sama odem i upišem engleski privatno u školi. Ali to je sada već neka druga tema. 

U svakom slučaju, krećem da učim prvo engleski iz straha a onda razvijam ljubav prema njemu uz pomoć druge divne profesorke. Tada ne samo da se budi ljubav prema jezicima generalno već ja pokušavam da bežim od prirodnih nauka i šta ćete bolje nego jezički smer. (smart, right?) 😎 

Ista stvar se u mom mozgu desila pri upisivanju fakulteta. Izbeći matematiku!!! Nije da sam bila loša. Samo što je trebalo bas dosta da se trudim, a iskreno ne volim da se trudim mnogo. Tako da sam pribegla onim što mi ide prirodno lako, a to su bili jezici. 

Nisam više htela da učim ni nemački, ni španski, ni francuski. Trebalo mi je nešto što bi me razdrmalo i pokrenulo. Izazov! Be careful what you wish for, they say! i bili su u pravu. Dobila sam ja svoj izazov! 

Kasnim na prvo predavanja ikad...jedina. Već mi nije dobro. Gledam postere oko sebe, na arapskom su. Ništa mi nije jasno. Upoznavanje sa profesorkom savremenog arapskog prošlo je lagano. Zaista su svi profesori bili korektni. Bilo je nekih koji su savršeno znali arapski ali nisu znali da ga ispredaju, drugih koji nam nikako nisu bili od koristi, brdo predmeta koji su nam oduzimali vreme a davali kao neke poene i lektora koji su barem meni upotpunili čitavo iskustvo. 

Svima nama koji smo studirali je poznat sistem podučuvanja. Dosta teorije i malo prakse. 

Moj najveći strah je bio da izađem sa fakulteta i da ne znam da progovorim 5 prosto proširenih rečenica.

Ne kažem da se to desilo. Nije. Znam mnogo vise od tih 5 rečenica. Magistrirala sam pisanje, čitanje, gramatiku, istoriju, kulturu, ekonomiju Bliskog istoka. Predivno, zar ne? 

Šta je sa komunikacijom na arapskom? Evo, i dan danas radim na njoj. Uz pomoć videa, knjiga, ljudi iz arapskog sveta koji mi pomažu u korišćenju jezika aktivno.

Mnogi mi kažu da ne znaju šta sam ja to očekivala nakon faksa, da ga znam savršeno? Ne možda savršeno ali ne i ovoliko kako je ispalo. Kada pričam o ovome mislim direktno na komunikaciju i to kompleksnu. Pomirila sam se tim da ću morati od sada pa nadalje sama da se borim za svoje mesto pod suncem i da od krivice sistema i drugih ljudi NEMA NIŠTA.

Pravljenje kanala na YouTube-u za poduvanje arapskog jezika

Ovo je drugi video koji sam postavila na svom YT kanalu. Nije mi bilo svejedno. Nepoznata teritorija. Padaju ti razne misli na pamet. Kako ću biti prihvaćena, ako ne budem bila prihvaćena kako ću se nositi sa tim, da li ću sebe smatrati neuspehom...Svi ti crvi sumnje unapred. Nemojte misliti da su nestali time što sam izbacila svoj prvi video. Oni su pričali svoje i pri samom izbacivanju videa i sebe "out there" ali uradila sam to uprkos svojoj pokvarenoj ploči u bekgraundu. 

Razlog pokretanja YouTube kanala bio je da i dalje kontuinirano učim arapski. Otvarala bih ja i zatvarala knjige posle 5 min čitanja istih po 100 puta. Naravno da sam bila iznervirana na samu sebe. Postavila sam sebi pitanje "Šta možeš da uradiš sebi da olakšaš i da radiš u kontinuitetu? " DA, YOUTUBE KANAL!

Šta bolje od toga. Ako budem dobila pratioce, ljude koji su odlučili da uče zajedno sa mnom, pa ne bih mogla tek tako da ostavim sve i da druge izneverim. To je bio način koji sam pronašla da se izborim sa sopstvenim napuštanjem sebe i neverom. Nemoj druge da izneveriš samim tim nećeš ni sebe. Ne znam da li je ovo ispravno, ali meni je pomoglo. Ovo je moj način.

Pokrenula sam i svoj INSTAGRAM page gde takođe postavljam videe i imam svoje pratioce. Nema ništa lepše nego kada te sam Arapin pita da li vučem neke arapske korene jer je nemoguće da tako lepo pričam arapski osim ako mi nije čukunbaba iz Maroka. 😂 To je meni dovoljan feedback da znam da radim nešto dobro za sebe i druge. 

Otkud znam ljudi...Svi se pitamo kako da počnemo. I ja sam se godinama unazad pitala šta mi je pa ne pokrećem ništa što znam da bi me pokrenulo. Preispitivala sam stalno. Čekala da dobijem tu još jednu diplomu. Taj još jedan sertifikat. Čekala sam da dobijem na hrabrosti. Čekala da me neko pogura. Iščekivala da mi neko kaže gde i zašto pobogu kočim. Kopala da saznam izvor tog kočenja. Pokušala da ga odstranim. I znate šta se zapravo desilo? Godine su prošle. Sad mi je smešno, tada baš i nije bilo. Sto bi rekao slogan firme NIKE - JUST DO IT.

Zaista nema nam druge.